Srbiji je tokom dana u potpunosti obustavljena isporuka prirodnog gasa, zbog rusko- ukrajinskog spora oko duga i cene gasa.

Kako RTS nezvanično saznaje, večeras su predstavnici "Gasproma" i ukrajinskog "Naftogasa" razgovarali kako bi se spor te dve državne firme što pre rešio i normalizovalo snabdevanje gasom.

Naš izvor u Moskvi tvrdi da bi "Gasprom" možda već sutra mogao ponovo da ispručuje ugovorene količine gasa evropskim zemljama.

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je u Dnevniku 2 RTS-a da će u ponoć gasovodni sistem u našoj zemlji biti potpuno prazan.

Tokom dana, kada je stigla informacija da su isporuke gasa prepolovljene, svi veliki industrijski potrošači su upozoreni, pa se kapaciteti kontrolisano zaustavljaju da ne bi došlo do havarija, objasnio je direktor "Srbijagasa".

Toplane su još oko podneva počele postepeno da prelaze sa korišćenja gasa na mazut.

Bajatović je priznao da se trenutno realizuje "veoma loš scenario" i da ne postoji rešenje za snabdevanje takozvanih "malih potrošača", odnosno domaćinstava.

"Milion kubnih metara dnevno, koliko možemo da obezbedimo iz sopstvenih izvora, biće raspoređene na prioritetne potrošače", naglasio je direktor "Srbijagasa".

Ranije danas, Bajatović je najavio da će od Mađarske zatražiti da nam pomogne svojim zalihama, ali je i severnim susedima tokom popodneva obustavljena isporuka gasa iz Rusije.

Bajatović, ipak, napominje da Mađari imaju dovoljno zaliha i da će sutra početi pregovori u Budimpešti.

"Da li će nam pomoći, zavisiće od njihove procene koliko će kriza trajati", kaže Bajatović.

Prema nekim procenama, kriza bi mogla da bude okončana najkasnije u utorak, Ukoliko potraje duže od toga, upozorava Bajatović, Srbija će imati velike probleme, a najviše naš elektroenergetski sistem.

Gasa je u cevima počelo da nestaje postepeno. Prvo obaveštenje o smanjenju isporuke od 25 odsto, "Srbijagas" je dobio od šefa operativnog centra Mađarske jutros u 9.19.

Nešto posle 12 sati, stiglo je i drugo obaveštenje da su isporuke prepolovljene. Tri sata kasnije, isporuka gasa je potpuno obustavljena.

Ugovorena dnevna količina je 10 miliona kubnih metara ruskog gasa, a uobičajeno se transportuje gasovodima preko Ukrajine i Mađarske.

Reagovanje Vlade Srbije

Vlada Srbije danas je usvojila mere za ublažavanje energetske krize nastale zbog opšte nestašice gasa.

Vlada je naložila da se prirodni gas zameni drugim energentima kod svih potrošača koji imaju mogućnost zamene, kao i da se obustavi isporuke svim grupama potrošača prirodnog gasa.

NIS će, radi obezbeđivanja funkcionisanja daljinskih sistema grejanja i termoelektrana-toplana, obezbediti redovnu isporuku potrebnih količina mazuta tim potrošačima.

Privredni subjekti koji obavljaju delatnost saobraćaja derivata nafte unutrašnjim vodenim, drumskim putevima i železnicom dužni su da obezbede transport potrebnih količina mazuta daljinskim sistemima grejanja i termoelektranama-toplanama, navodi se u saopštenju izdatom posle današnje telefonske sednice Vlade Srbije. 

Zbog povećane potrošnje električne energije, JP Elektroprivreda Srbije će, ukoliko bude potrebno, obezbediti neophodne količine struje iz uvoza.

Na osnovu Zakona o energetici, u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja kupaca ili funkcionisanje energetskog sistema zbog nedovoljne ponude na tržištu energije ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti, Vlada Srbije propisuje mere ograničenja isporuke električne energije, odnosno prirodnog gasa ili posebne uslove uvoza ili izvoza pojedinih vrsta energije, način i uslove za obrazovanje i kontrolu cena, obavezu isporuke samo određenim korisnicima ili posebne uslove obavljanja energetskih delatnosti, dodaje se u saopštenju.

Pored svih navedenih mera, Radna grupa za razmatranje i praćenje situacije u vezi sa sigurnošću snadbevanja energijom i energentima koju je formiralo Ministarstvo rudarstva i energetike biće u neprekidnom zasedanju dok traju vanredne okolnosti u energetskom sektoru, navedeno je u saopštenju.

Neophodna štednja struje

Vlada apeluje na građane da dok traju vanredne okolnosti u isporuci prirodnog gasa, smanje potrošnju električne energije kako ne bi bilo ugroženo funkcionisanje elektroenergetskog sistema, zaključuje se u saopštenju.

Elektroprivreda Srbije saopštila je da će učiniti sve da i u vanrednim uslovima obezbedi maksimalne količine električne energije iz domaćih kapaciteta, a da će, ukoliko bude bilo potrebno, nedostajuća energija biti nabavljena iz inostranstva.

EPS je upozorio da se sada, kada je prestalo snabdevanje Srbije gasom, očekuje značajan rast potrošnje električne energije, zbog čega je moguće preopterećenje distributivne mreže.

Zbog toga je, kako je istaknuto, neophodno da daljinski sistemi grejanja u svim gradovima pređu na mazut i da kvalitetno greju stanove, kako bi se smanjilo eventualno dogrevanje električnom energijom.

U svim proizvodnim kapacitetima EPS-a biće preduzete posebne mere da se spreči bilo kakav problem u proizvodnji, dok će u distribucijama biti povećan broj dežurnih ekipa, kako bi se lokalni kvarovi otklanjali u najkraćem mogućem roku.

U saopštenju se podseća da su tehničke mogućnosti distributivne mreže ograničene i da grejanje cele države isključivo na električnu energiju nije moguće.

Zbog toga iz EPS-a apeluju da svi koji mogu, umesto gasa za grejanje, koriste neke druge energente (ugalj, drva, peći na butan gas, na selima biomasa...), jer će se tako smanjiti pritisak na distributivnu mrežu i omogućiti redovno snabdevanje.

U izjavi portparol "Gasproma" Sergej Kuprijanov je dodao da je rukovodstvo te kompanije iznenađeno namerom Kijeva da se razgovori nastave tek 8. januara.

"Iznenađeni smo zbog njihove namere da nastave pregovore tek 8. januara. Situacija je suviše teška da bismo čekali još dva dana", naglasio je Kuprijanov.

Izvor RTS-a u Moskvi, međutim,  tvrdi da bi "Gasprom" već sutra mogao ponovo da isporučuje ugovorene količine gasa evropskim zemljama.

"Pošto nema ugovora o isporuci prirodnog gasa klijentima u Ukrajini, od početka godine, gas poslat evropskim korisnicima Ukrajina je uzimala ilegalno. 'Gasprom' je prekinuo snabdevanje preko Ukrajine, kako bi sprečio nelegalne akcije ukrajinskog 'Naftogasa'. Takođe, preduzimamo dodatne korake da bismo ispunili zahteve naših evropskih kupaca - dodatna količina gasa se isporučuje putevima koji zaobilaze Ukrajinu, preko Belorusije i 'Plavog toka' i koristimo rezerve iz podzemnih skladišta u Evropi", rekao je Kuprijanov.

Sergej Kuprijanov je dodao i da je Ukrajina isključivi krivac za trenutnu situaciju, kao i da je "Gasprom" uvek bio i da će i biti, pouzdan snabdevač.

Predsednik uprave "Naftogasa" Oleg Dubina rekao je ranije danas da će se pregovori sa "Gaspromom" o uslovima isporuka i taksi za tranzit prirodnog gasa iz Rusije u Ukrajinu u 2009. godini, nastaviti 8. januara, u Moskvi.

Obustava isporuke gasa preko Ukrajine, ugrožen region

Mađarski ministar saobraćaja i energetike saopštio je da je tokom poslepodneva potpuno obustavljena isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine.

Jutros su potpuno obustavljene isporuke gasa Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj i Makedoniji, kao posledica rusko-ukrajinskog spora, rekao je bugarski ministar ekonomije.

"Isporuke Bugarskoj, kao i tranzit ka Turskoj, Grčkoj i Makedoniji, suspendovani su. U kriznoj smo situaciji", navedeno je u saopštenju Ministarstva, preneo je Rojters.

Bugarska, u kojoj su temperature pale ispod 15 stepeni prošle noći, počela je da koristi svoje zalihe od 4,3 miliona kubnih metara, ali će te zalihe brzo biti potrošene pošto je zemlji potrebno 11 miliona kubika gasa dnevno.

Osim Bugarske u teškoj situaciji je Makedonija, koja ne koristi alternativni gasovod. Snabdevanje prirodnim gasom obustavljeno je i Bosni i Hercegovini.

Turska i Grčka nisu toliko ugrožene krizom jer primaju gas i iz drugih zemalja, Turska iz gasovoda u Crnom moru, a Grčka će tražiti dodatne količine iz Ankare.

I Rumuniji su zbog rusko-ukrajinskog spora smanjene isporuke gasa za 75 odsto, izjavio zvaničnik državne kompanije "Transgas" Loan Rusu.

Rusu je, međutim, naglasio da Rumunija neće imati problem da prebrodi zimu uprkos restrikciji gasa.

Region jugoistočne Evrope i Balkan primaju ruski gas kroz gasovod koji prolazi preko Ukrajine i Bugarske.

Iran će možda moći da poveća isporuke gasa Turskoj, ukoliko se obustava isporuke gasa iz Rusije nastavi, rekao je Rojtersu izvor iz iranske ambasade.

Turska iz Irana koristi trećinu od ukupne količine gasa.

Ugrožene i zemlje Srednje Evrope

Obim ruskog prirodnog gasa koji se preko mađarskih cevovoda doprema do kupaca u Austriji danas je, takođe opao, pošto je Ukrajina smanjila isporuke tog energenta za Slovačku i zapadnu Evropu, prenela je agencija MTI.

Ministar industrije i trgovine Češke, predsedavajuće EU, Martin Ržiman boravi u Kijevu u delegaciji EU sa željom da primora dve strane da okončaju spor na koji Unija gleda kao na čisto trgovinski i prestanu da ugrožavaju snabdevanje gasom evropskih potrošača.

"U Slovačku iz Ukrajine sada stiže svega jedna trećina normalnih isporuka gasa. To je stanje bez presedana. Pitanje je dva-tri dana kada će to osetiti i ostali u EU", upozorio je Ržiman u razgovoru za češki radio.

Srednja Evropa je prvi put od izbijanja spora osetila smanjenje isporuka gasa.

"Tokom noći su izrazito smanjene isporuke gasa tranzitnim sistemom preko Ukrajine u Slovačku, Češku, ali i druge zemlje EU", rekao je portparol glavnog češkog snabdevača gasom - RNjE Transgas Martin Halupski.

Češka je zato počela u punoj meri da koristi norveški gas i svoje rezerve iz podzemnih skladišta.

U povoljnijoj situaciji od suseda Čeha i Slovaka jeste Poljska s obzirom na to da gas iz Rusije dobija i preko Ukrajine i preko Belorusije, a ruski Gasprom je povećao isporuke upravo preko gasovoda Jamal-Jurop koji ide preko Belorusije.

I najvažnija članica EU, Nemačka, saopštila je da su isporuke gasa iz Rusije smanjene, ali da to neće imati uticaj na snabdevanje korisnika u Nemačkoj, jer većina gasa koji Nemačka uvozi iz Rusije dolazi severnim tokom, preko Belorusije i Poljske.

 Putin ide do kraja

Moskovski dnevnik "Izvestija" danas, u elektronskom izdanju, prenosi da je ruski premijer Vladimir Putin dao nalog predsedniku Upravnog odbora "Gasproma" Alekseju Mileru da u gasnom sporu sa Ukrajinom "ide do kraja i drastično snizi isporuke prirodnog gasa toj zemlji", ukoliko ona nastavi da nezakonito oduzima ruski gas namenjen evropskim kupcima.

Ukrajina, čijim cevovodima se transportuje oko 80 odsto ruskog gasa namenjenog Evropi (više od sto milijardi kubnih metara godišnje) svakodnevno uvećava krađu tog gasa, tvrdi "Izvestija", a Miler napominje da će se ukrajinski dug, ako se tako nastavi, "u najskorije vreme uvećati na milijarde dolara".

Miler je obećao da će Rusija pokušati da manjak gasa koji ide u Evropu preko ukrajinske teritorije nadokanadi povećanim isporukama tog energenta kroz cevovode u Belorusiji, Poljskoj i Turskoj.

"Gasprom" je spreman da manjak gasa u Evropi nadoknadi uvećanom isporukom iz podzemnih skladišta koje se nalaze na evropskoj teritoriji, kao i nabavkom goriva na promptnom tržištu tog energenta, ali pod uslovom da sve troškove tih operacija plati Ukrajina.

EU traži od Rusije i Ukrajine da hitno obnove dotok gasa

Češko predsedništvo Evropske unije i Evropska komisija zatražili su od Rusije i Ukrajine da hitno obnove dotok gasa članicama Unije ocenjujući da je trenutna situacija "potpuno neprihvatljiva".

"Bez prethodnog upozorenja i u jasnoj suprotnosti s obećanjima datim od strane najviših ruskih i ukrajinskih vlasti Evropskoj uniji, dotok gasa nekim članicama EU je opipljivo opao. Ovakva situacija je potpuno neprihvatljiva", istaknuto je u saopštenju.

"Češko predsedništvo i EK traže da se dotok gasa EU odmah obnovi, i da dve strane nastave pregovore da bi se definitivno rešio njihov bilateralni spor", naglašava se u saopštenju.

Evropska unija može preduzeti vanredne mere za snabdevanje gasom građana i industrije u zemljama članicama koje bi zapale u teškoće, ali zasad takve neposredne opasnosti nema iako je prošle noći došlo do "dramatičnih promena", saopštila je Evropska komisija u Briselu.

Na temelju direktive EU iz 2004. o bezbednosti u snabdevanju prirodnim gasom može biti pružena pomoć onim članicama EU koje bi zapale u teškoće oko snabdevanja ovim energentom.

U tom cilju će se u petak sastati EU Grupa za usklađeno snabdevanje gasom, koja bi mogla staviti na snagu mehanizam solidarnosti s partnerima u evropskoj dvadesetsedmorici koji samo nacionalnim merama ne bi bili u stanju da se izbore s nevoljama u snabadevanju gasom.

Tri sindikata u pančevačkoj "Azotari" odlučila su da radnici privremeno prekinu protest i blokadu upravne zgrade, posle jučerašnjeg dolaska službenika Republičke agencije za privatizaciju i incidenta sa direktorom preduzeća.

Protest će biti privremeno prekinut do do ponedeljka 12. januara, kada radnici očekuju da će dobiti odgovor od Agencije za privatizaciju o daljoj sudbini pančevačke fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva, rekao je Milan Ivović predsednik Samostalnog sindikata "Azotare".

Ivović je istakao da više od 1.000 radnika veruju da će Agencija konačno udovoljiti njihovim zahtevima i raskinuti kupoprodajni ugovor sa srpsko-litvanskim konzorcijumom, jer kupci nisu na vreme uplatili 3,3 miliona evra na ime rate po osnovu nelegalne prodaje karbamida 2, nemaju plan pokretanja proizvodnje mineralni đubriva, a zaposlenima duguje po četiri zarade.

Govoreći o jučerašnjem incidentu, kada je grupa radnika napala direktora Vujadina Jankovića koga je policija sprovodila sa šest policijskih vozila iz upravne zgrade gde su ga radnici blokirali, Ivović je rekao da su zaposleni u veoma teškoj situaciji jer dočekuju i Novu godinu i Božić bez dinara i da je policija bila korektna.

Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su da će se najsnažniji udar svetske ekonomske krize u Srbiji osetiti u proleće.

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac smatra da su glavni razlozi krize u Srbiji, koja se sve više oseća, prebrza liberalizacija tržišta, preterana žurba sa privatizacijom banaka i precenjena domaća valuta.

Kanjevac je istakao da treba smanjiti javnu potrošnju i prepoloviti državnu administraciju, postići realnu vrednost domaće valute, stimulisati izvoz, pre svega poljoprivrede kojoj budžet nije naklonjen. "Takođe treba proširiti tržište naše privrede i na zemlje van EU", rekao je Kanjevac.

Prema njegovoj proceni, u slučaju jendostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u budžetu će biti 250 miliona evra manje zbog smanjenih carina.

"Da i ne govorimo o tome da će naš i onako loš spoljnotrgovinski bilans biti još više pogoršan, jer će uvoz krenuti daleko brže, dok će se izvoz značajno smanjivati", istakao je Kanjevac.

Vlasti ne shvata dubinu krize

Saradnik IZIT-a Saša Đogović je rekao da u pogledu uticaja svetske krize, kreatori naše ekonomske politike pokazuju sindrom "nojeve glave u pesku" i arogancije, jer se "prave kao da krize nema, a neki čak ističu i da je ona dobra za Srbiju, umesto da donose adekvatne mere".

"Da vlast ne shvata dubinu krize, pokazalo se i na primeru Opšteg kolektivnog ugovora, koji je prvo potpisala sa sindikatima, u vreme kad je kriza uveliko počela, pa ga onda posle mesec dana raskinula, rekao je Đogović.

"Tender za RTB Bor raspisan je kad je na svetskom tržištu zbog krize došlo do značajnog pada cene bakra, a za JAT kada su brojne inostrane aviokompanije počele da propadaju, umesto da je to urađeno pre dve godine, ocenio je Đogović.

U slučaju da hrana u Srbiji pojeftini to neće biti rezultat niskih cena kukuruza i pšenice već, pre svega, posledica smanjenja kupovne moći stanovništva, ocenjuju u Fondu za žito.

Direktor Fonda, Vukosav Saković upozorio je da "nema mesta optimizmu" kada je reč o pojeftinjenju hrane jer je cena pšenice sa 24 dinara za kilogram, koliko je koštala u januaru prošle godine, najpre pala na 16 dinara, a brašno je sa više od 30, pojeftinilo na 20 dinara za kilogram.

Pritom, proizvodi od pšenice nisu pojeftinili. Pojeftinjenje ne treba očekivati ni sada kada je cena domaće pšenice pala na 11 dinara za kilogram, dodao je Saković.

Cena pšenice u Srbiji niža je od očekivane i ne bi trebalo više da pada jer je u poslednjih desetak dana na svetskim berzama počela blago da raste.

"Razlog tome je loš rod u Argentini, koja je jedan od vodećih svetskih izvoznika", naglašava Saković i dodaje da će se cena pšenice polako oporavljati, ali da ne treba očekivati njen enormni rast.

"I najave da će pojeftiniti meso mogu se tumačiti kao posledica smanjenja kupovne moći stanovništva i pada potrošnje nego kao posledica pojeftinjenja kukuruza, kao osnovne komponente stočne hrane", istakao je Saković.

U avgustu prošle godine kukuruz je koštao 15 dinara za kilogram, dok je cena sada 7,6 dinara. Uprkos tome, stočna hrana nije pojeftinila.

Kurs dolara uvećan je prema korpi drugih jakih valuta i evru, dok su vodeći globalni indeksi akcija u Americi i Aziji u porastu zbog očekivanja da će stimulativni paket nove američke administracije Baraka Obame da pomogne američkoj, a time i svetskoj ekonomiji.

Indeks dolara je na najvećoj svetskoj deviznoj berzi u Londonu tokom prepodnevne trgovine ojačao oko jedan odsto, dok je u isto vreme evro oslabio, prema američkoj valuti na tronedeljni minimum, prenosi agencija Rojters.

Kurs evra je opao 0,9 odsto, na 1,35 dolara, a kao neposredan povod za današnje "klizanje" zajedničke valute 16 članica Evropske unije naniže navode se sve učestalije spekulacije o mogućem sniženju bazne kamate pod kontrolom Evropske centralne banke (ECB).

Bazna kamata ECB trenutno je 2,5 odsto i trebalo bi, u uslovima kada pritisci cena jenjavaju, a privredna aktivnost u zoni evra biva sve slabija, da se smanji, i to verovatno osetnije, prognoziraju finansijski stručnjaci.

Valutni ekspert predstavništva banke "BNP Pariba" u Londonu Ijan Stanard ocenjuje da su tržišne pozicije evra "prilično ranjive" u situaciji oštrog pada privredne aktivnosti širom Evrope.

Kurs evra je, inače, sredinom decembra bio osetno viši, jer je zajednička valuta članica zone evra tada vredela 1,47 dolara.

Iako su finansijski stručnjaci u Londonu predviđali da bi, kratkoročno gledano, evro mogao još da ojača prema dolaru, pokazalo se da su takve prognoze bile pogrešne, jer su devizni trgovci krajem prošle i početkom ove godine dali prednost "zelenoj novčanici", pre svega zbog očekivanog pozitivnog efekta paketa pomoći.

Dok je Obama još pre nove godine široko objašnjavao domaćoj i svetskoj javnosti da će odmah po ulasku u Belu kuću insistirati na brzoj realizaciji poreskih olakšica vrednih 310 milijardi dolara, kao delu ukupnog finansijskog paketa od 775 milijardi, nemačka kancelarka Agnela Merkel je tek juče sa svojim koalicionim partnerima utvrdila mere koje će vlada preduzeti da bi se sprečio dalji ekonomski pad u zemlji čija privreda je ubedljivo najveća u Evropi.

Sporo regovanje nemačke vlade na krizu verovatno je još jedan element koji su devizni trgovci imali u vidu kada su, uprkos ogromnim problemima sa kojima se sada suočava i američka privreda, ipak dali prednost dolaru.

Slabost evra izražena je tokom današnje trgovine i prema već mesecima ranjivoj funti sterlinga, jer je valuta zone evra u Londonu kotirala nešto iznad 92 penija, najlošije od 17. decembra.

Krajem godine evro je, međutim, vredeo rekordnih skoro sto penija.

Tržišni ekspert kompanije "NCB Stokbrokers" Bernard Mekalinden smatra da investitori na efektnim berzama sada više vode računa o stimulativnim paketima koje treba da realizuju američka i nemačka vlada, nego o indikatorima smanjenja zarada kompanija i ukupnog pada privredne aktivnosti.

Postoji nada među učesnicima poslovanja na tržištima akcija, "da će ti planovi imati efekta", ističe Meklinden.

Prvi objavljeni podaci o prodajama od kako je ministarstvo finansija SAD odobrilo početne zajmove od osam milijardi dolara Dženeral motorsu i Krajsleru, nisu sjajni.

I pored sjajnih uslova i izuzetno niskih cena koje su tokom poslednjeg meseca prošle godine pale za 36 odsto, kupci i dalje zaobilaze u širokom luku prodavnice automobila.

Predstavnici autoindustrije i analitičari, predviđaju da će rekordno visoki popusti i niskokamatni ugovori ostati u ponudi bar do februara, to jest dok se ne prodaju preostali modeli iz 2008. godine, a zalihe svedu na nivo potražnje.

Proizvođači, poput Hjundai Motor Amerika, pokušavaju da privuku kupce obećanjem da će im dozvoliti da vrate kola u roku od godinu dana ako izgube posao, pa ne budu mogli da otplaćuju rate.

Svi veliki fabrikanti izveštavaju o smanjenju prodaje od preko 30 proceneta u decembru.

Najveći gubitnik godišnjeg pada prodaje još od vremena arapskog naftnog embarga 1973-74. godine je posrnuli Krajsler koji je prodao 53 odsto automobila manje nego decembra 2007. godine.

Dženeral motors je na američkom tržištu prošle godine prodao 2,9 miliona vozila, najmanje u proteklih 49 godina.

Prodaja u SAD pala je na 13,2 miliona vozila prošle godine, 18 odsto manje u odnosu na 16,1 miliona iz 2007.

Isporuke kupcima u SAD za ovu godinu procenjuju se na tek 10,3 miliona automobila. 

Tračak nade  

Proizvođači nisu voljni da procenjuju kad bi moglo da dođe do oporavka, ali sa krajnjim pesimizmom gledaju na prvi kvartal.

Drugo tromesečje uliva nadu zbog mogućnosti da će stimulativni paket novog predsednika Baraka Obame pokrenuti zamajac, udružen sa lakšim pristupom kreditima što bi vratilo kupce u prodavnice automobila.

Čak su Tojota i Honda, dosadašnji šampioni prodaje koji su početkom prošle godine knjižili rast, doživeli krah u decembru teži od američkih takmaca. Tojota je prošlog meseca pala za 37 odsto na tržištu SAD, a Honda je prodala 35 odsto vozila manje.

Prodaje automobila u Evropi i Aziji takođe su na nizbrdici. U Francuskoj je prodato 16 odsto vozila manje, a u čak Japanu 22 odsto.

Rekordno poniranje od 50 odsto zabeleženo je u Španiji tokom prošle sedmice. Podaci za Nemačku još nisu objavljeni.

Cene poštanskih usluga biće do danas veće u proseku za 9,5 odsto, pa će slanje pisama biti skuplje za 9,7 odsto, odnosno koštaće 22 umesto dosadašnjih 20 dinara, dok će cene uputnica biti više za 5,2 odsto, saopšteno je iz PTT "Srbija".

Korekcija cena stupa na snagu primenom novog cenovnika rezervisanih poštanskih usluga u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, koji je odobrila Vlada Republike Srbije.

Preduzeće je donelo odluku i o ukidanju naplate duple poštarine za pošiljke sa posebnom uslugom - noću, nedeljom i u dane državnih i verskih praznika.

U saopštenju se navodi da PTT "Srbija" na ovaj način usklađuje cene svojih usluga sa povećanim troškovima poslovanja u prethodne dve godine.

Poslednje korekcije cena poštanskih usluga u unutrašnjem saobraćaju urađena je 21. februara 2007. godine, podseća se u saopštenju i dodaje da su u međuvremenu cene na malo zabeležile rast od 18,3, kao i troškova života - 21 odsto.

Pančevačka policija privela je jednog od radnika "Azotare" koji su danas nekoliko sati blokirali izlaz iz fabrike.

Radnici direktoru fabrike Vujadinu Jankoviću nisu dozvoljavali da izađe iz kruga preduzeća dok im ne isplati dve zaostale zarade. Ipak, uz pratnju policije, Janković je uspeo da napusti krug fabrike.

Predsednik Samostalnog sindikata "Azotare" Milan Ivović rekao je novinarima da su inspektori Agencije za privatizaciju danas proveravali da li vlasnici fabrike poštuju kupoprodajni ugovor, odnosno da li su litvanski konzorcijum "Agri" i "Saniteks" i beogradski "Univerzal" uplatili 3,3 miliona evra kazne zbog nelegalne prodaje "Azotarinog" pogona Karbamid 2.

Sindikati očekuju da Agencija za privatizaciju do 9. januara donese odluku o daljoj sudbini "Azotare".

Ivović ističe da sindikati očekuju da kupoprodajni ugovor bude raskinut i da "Azotaru" preuzme Akcijski fond kako bi proizvodnja bila što pre pokrenuta, da bi poljoprivrednici na vreme dobili veštačko đubrivo neophodno za prolećnu setvu.

U suprotnom, sindikati prete novim štrajkom i blokadom pruge ka "Petrohemiji", što bi i u toj kompaniji moglo da zaustavi proizvodnju zbog prestanka dovoza sirovine.

Direktor fabrike Vujadin Janković je, kako tvrde sindikalci, na današnjem sastanku sa predstavnicima Agencije i sindikata, za stanje u fabrici optužio radnike i državu.

Janković tvrdi da je država prodala "mačku u džaku" i da su radnici protestima zbog neisplaćenih zarada srozali ugled "Azotare" kod kreditora.

Radnici "Azotare" započeli su krajem prošlog meseca blokadu fabrike i pruge koja vodi ka Petrohemiji i rafineriji nafte, zahtevajući isplatu zaostalih zarada i pomoć države u pokretanju proizvodnje koja stoji mesecima.

Indija je potpisala sporazum u vrednosti od 2,1 milijardu dolara sa američkim proizvođačem aviona Boingom o kupovini mornaričkih patrolnih aviona, u okviru obnove starog, uglavnom sovjetskog, vojnog arsenala zemlje.

Indija, koja je postala jedan od najvećih uvoznika oružja, kaže će na osnovu ovog ugovora dobiti najmanje osam protivpodmorničkih aviona P-8I u roku od četiri godine.

Vlada u Nju Delhiju namerava da potroši 30 milijardi dolara u narednih pet godina za modernizaciju oružanih snaga.