Godinama unazad sredstva koja Ministarstvo prosvete izdvaja za materijalne troškove fakulteta nisu dovoljna. Tim novcem, plati se oko 20 odsto troškova, a ostatak od 80 odsto fakulteti moraju sami da nadoknade. Neki su bili primorani da grejanje plaćaju na rate, čak i da podižu kredite.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu profesor Milorad Milovančević kaže da je država do sada u 2010. godini dala svega milion sto četrdeset hiljada dinara ili 32,5 odsto od potrebnih mesečnih para.

Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je razgovore sa fakultetima narednih dana, koji će dobiti čvrsta obećanja da će sredstva za njih biti povećana.

"Ministar prosvete je pominjao neku cifru od 300 do 500 miliona, koja bi se isplatila, pre svega nadoknadila dug države kada se radi o materijalnim sredstvima, ali da ostanemo i dalje pri  odluci koji je doneo i Senat da se školarine ne povećavaju", izjavio je rektor Univerziteta u Beogradu profesor Branko Kovačević.

I prema Zakonu o visokom obrazovanju, konačno mišljenje o visini školarina daje Ministarstvo.

Međutim, dok lokalne samouprave u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu pomažu visokoškolske institucije, Univerzitet u Beogradu ne dobija nikakvu pomoć od grada.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu, profesor Slobodan Arsenijević kaže da ni rektorat ni fakulteti nikome ništa ne duguju.

Izlaz bi mogao da bude i u konačnoj primeni odredbe po kojoj univerziteti i vlada svake godine potpisuju ugovor o finansiranju i stvaranje integrisanog univerziteta. Time bi se sredstva racionalnije raspoređivala.

Rektor Univerziteta u Nišu, profesor Miroljub Grozdanović smatra da je to neophodno da ne bude disbalansa na pojedinim fakultetima.

Dok na univerzitetima smatraju da je kočnica primene pitanje da li će biti dovoljno novca u budžetu, u Ministarstvu smatraju da nije sporno da ta odredba zaživi, ali da se postavlja pitanje načina distribucije novca, odnosno prakse i definisanje odnosa univerzitet - fakultet.

Svi kolektivni centri u Srbiji, biće po planu, zatvoreni do 2012. godine do kada bi svi raseljeni, izbegli i socijalno ugroženi trebalo da budu zbrinuti.

U Vranju je ključeve stanova dobilo 20 porodica. Za stambenu zgradu, površine 900 kvadratnih metara, koja je koštala 35 miliona dinara novac su obezbedili Evropska unija, UNHCR, Komesarijat za izbeglice i grad Vranje.

Duže od decenije živeli su u kolektivnim centrima. Srđan Radulović iz Prizrena deli sobu sa dva sina, a kuhinju i kupatilo sa još tri porodice raseljenih i studentima i učenicima u Domu. Dobili su Radulovići ključeve, sa još 19 porodica.

Žuža Petković je srećna što je dočekala da posle 12 godina dobije svoj stan, a učeniku Dušanu Pejiću se najviše sviđa krevet na sprat.

Rešili su veliki problem, stambeni, ali život pred njih postavlja i druge prepreke, pre svega finansijske.

Dobrosava Todorović brine kako će u stanu da plaća račune i prehrani četvoročlanu porodicu sa 8.000 dinara.

O njima će nastaviti da brine Centar za socijalni rad, koji gazduje zrgadom i ima domaćina, stanara koji je posrednik između Centra i onih kojima je pomoć neophodna.

Anđelita Ćećero iz UNHCR-a kaže da je ovakav projekat potreban Srbiji i njenim siromašnim stanovnicima, i da će uahvaljujući ovoj zgradi jedan kolektivni centar biti zatvoren.

U Vranju u kolektivnim centrima živi 200 ljudi, ovo je druga zgrada izgrađena za dve godine, a naredne godine u istom naselju biće podignuta još jedna.

Na današnji dan 1964. godine u mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava predsednici Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež prisustvovali su postavljanju kamena temeljca na gradilištu hidroelektrane "Đerdap".

Reditelj, književnik i novinar Radivoje - Lola Đukić umro je 7. septembra 1995. godine. Majstor TV igre, napisao je i režirao više od 200 humorističkih emisija i TV komedija od kojih su najpopularnije:  "Servisna stanica", "Na tajnom kanalu", "Muzej voštanih figura", "Ogledalo građanina Pokornog", "Ljudi i papagaji", "Crni sneg", "Licem u naličje", "Spavajte mirno", "Sačulatac", "Deset zapovesti", "Ću - ćeš - će"... Serijom "Ogledalo građanina Pokornog" postavljeni su temelji novog žanra, a Lola Đukić je od bezazlenog zabavljača  prerastao u satiričara. Posle ove serije, Mihiz je za Lolu rekao da je "sam po kapacitetu ravan velikoj fabrici zabave". Odgovorni  urednik zabavnog programa Radio Beograda, jedan od utemeljivača Televizije Beograd, Lola je bio i osnivač Humorističkog pozorišta u Beogradu - kasnije Pozorište na Terazijama. 

1533. - Rođena Elizabeta I, engleska  kraljica (Grinvič, 07. 09. 1533 - Ričmond, 24. 03. 1603)

1707.  - Rođen Žorž - Žak Leklerk Bifon, francuski prirodnjak i književnik  (Burgonj, 07. 09. 1707 - Pariz, 16. 04. 1788)

1788.- Pogubljen Koča Anđelković,kapetan, vođa srpskih dobrovoljaca u  austrijsko- turskom ratu (Panjevac,  1755 - Tekija, 07. 09. 1788)

1812.- Počela Borodinska bitka

1833.- Petar II Petrović Njegoš dobio ruski pasoš

1909.- Rođen Elija Kazan, američki filmski i pozorišni reditelj, dobitnik "Oskar"-a  (Istanbul, 07. 09. 1909 - Njujork, 28. 09. 2003)

1914.- Rođen Džejms van Alen, američki fizičar (07. 09. 1914 - Ajova, 09. 08. 2006)

1924.- Rođen Leonard Rozenman,američki kompozitor, dobitnik "Oskar"-a  (Bruklin, 07. 09. 1924 - Los Anđeles,  04. 03. 2008)

1931.- Rođen Ljiljana Kontić, pozorišna, filmska i TV glumica (Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005)

1943.- Rođen Dario Arđento, italijanski reditelj i scenarista (Rim, 07. 09. 1943)

1944.- Rođen Velibor - Bora Milutinović, fudbaler i trener (Bajina Bašta, 07. 09. 1940)

1955.- Rođena Mira Furlan, pozorišna, filmska i TV  glumica (Zagreb, 07. 09. 1955)

1991. - Počela Haška mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji

1994.- Umro Niki Hopkins, engleski pijanista (London, 24. 02. 1944 - Nešvil, 07. 09. 1994)

1994.- Umro Terens Jang, britanski reditelj (Šangaj, 20. 06. 1915 - Kan, 07. 09. 1994)

2007.- Umrla Mirjana Trajković, novinar, urednik Prvog programa Radio Beograda  (Zemun, 10. 03.1951 - Beograd, 07. 09. 2007) 

2008.- Umro Miljenko Dino Dvornik, hrvatski pevač  (Split, 20. 08. 1964 - Zagreb, 07. 09. 2008)

2008.- Umro Dragoslav Rančić, spoljnopolitičkinovinar i urednik "Borbe","Politike" i NIN-a (Kragujevac, 15. 09. 1935 - Beograd, 07. 09. 2008)

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da očekuje da će Tužilaštvo, u naredne dve sedmice, izdati nalog da bi se pristupilo iskopavanju grobnice u Zaječaru, gde je, kako se procenjuje, svojevremeno, komunistička vlast streljala oko 70 ljudi.

"U ovom trenutku se obavlja sondiranje terena, da bi se ponovo proverila tačnost te lokacije,"  rekao je Homen gostujući u Dnevniku RTS-a, navodeći da nadležna komisija obavlja pripreme za otkopavanje.

Homen je kazao da su u prvoj fazi utvrđivani tačni spiskovi likvidiranih, da su tadašnje tajne službe sačuvale kompletne spiskove i da postoje saznanja za više od 70 odsto osoba koje su "likvidirane na papiru".

Državni sekretar je istakao da za grobnicu u Zaječaru postoji u ovoj fazi najviše dokaza i da je neophodno uraditi DNK analizu i tu lokaciju obeležiti izgradnjom spomenika.

"Neophodno je obeležiti ta mesta i te ljude pristojno sahraniti", izjavio je Homen i dodao da se na veb-sajtu Ministarstva pravde objavljuju o tome svi podaci.

Slobodan Homen je ukazao na to da je u Nišu, Kragujevcu i Beogradu bilo više lokacija na kojima su ljudi streljani, a pokušalo se i sa sakrivanjem dokaza, jer su kosti seljene.

Državni sekretar je naveo da je takva situacija i u slučaju lokacije na kojoj je streljan Draža Mihailović, jer su oba dosijea o njemu i u vojnoj i u civilnoj službi nestala.

"Naš trag vodi do 1992. godine, ali se istraga nastavlja i ovih dana biće o tome obelodanjeni javnosti i britanski arhivi", najavio je Homen.

Još nismo pomirili partizane i četnike

Državni sekretar Ministarstva pravde ocenio je da "još nismo pomirili partizane i četnike" i da je jedini način da se završi Drugi svetski rat da se "stavi tačka",  da se zaključi da su i jedni i drugi bili Srbi, koji su se borili protiv fašizma.

Homen je rekao da je neophodno da se novi zakon o otvaranju tajnih dosijea nađe u Skupštini Srbije do kraja godine, ocenivši da sada postoji politička volja i da je neophodno i u saradnji sa državnim organima, pogotovu bezbednosnim službama, pribaviti mišljenja.

Državni sekretar je ocenio da je najviše političkih zloupotreba bilo u periodu do 5. oktobra 2000. godine, ali da je potrebno proveriti da li ih je bilo i posle toga do danas. Prema njegovim rečima, trebalo bi da taj posao uradi nezavisna komisija, u kojoj ne bi bili članovi političkih stranaka, ni državnih organa.

U Zaječaru, na Kraljevici, kako se pretpostavlja, nalazi se zajednička grobnica, a u Srbiji postoji oko 150 tajnih grobnica, gde je pokopano oko 7.000 žrtava komunističkog terora.

Verovatno su vam izgledom i sadržajem privukli pažnju bilbordi koje sve češće viđamo u Beogradu.

Za razliku od vatrometa boja i reklamnih poruka na koje smo navikli, na novim bilbordima su jednostavne slike ličnosti koje su delom zadužile domaću i svetsku istoriju nauke i kulture.

Reč je o projektu "Lik i link" Vikipedije i studija "Štap i kanap".

Da u stvarnosti ne bi bilo kao u aktuelnoj šali o nastavnici koja govori o Mariji Kiri, a učenici je uz smeh ispravljaju objašnjavajući da se kaže Maraja Keri, dobro dođu ovakvi poduhvati.

Na stotinak mesta u gradu, slike znamenitih ličnosti čija imena ćemo pronaći u Internet enciklopediji.

Umesto mnoštva informacija kojima nas zatrpavaju drugi bilbordi, na ovima je samo podatak koji upućuje na Vikipediju.

Sveta Matić iz "Mediapraksisa" kaže da reklama tako, na jedan moderan i savremen način, vraća kulturu među ljude i u gradove.

"Ličnosti su veoma pažljivo probrane. Svaka ličnost u sebi nosi neku određenu poruku", objašnjava Matićeva i dodaje da su efekti kampanje već uočljivi.

Autor projekta Marko Crnobrnja kaže da se, između ostalih, na bilbordima nalaze Ksenija Atanasijević, prva žena doktor filozofije u Srbiji, zatim Ričard Stalman, osnivač i tvorac prvog besplatnog softvera i mnogi drugi.

Kulturi nije svojstvena agresivnost, zato je projekat baš ovako zamišljen, kažu autori, pa i očekivano dejstvo dolazi sporije.

Uskoro ćemo na velikim tablama videti likove drugih velikana, jer ovo je tek početak.

Verovatno su vam izgledom i sadržajem privukli pažnju bilbordi koje sve češće viđamo u Beogradu.

Za razliku od vatrometa boja i reklamnih poruka na koje smo navikli, na novim bilbordima su jednostavne slike ličnosti koje su delom zadužile domaću i svetsku istoriju nauke i kulture.

Reč je o projektu "Lik i link" Vikipedije i studija "Štap i kanap".

Da u stvarnosti ne bi bilo kao u aktuelnoj šali o nastavnici koja govori o Mariji Kiri, a učenici je uz smeh ispravljaju objašnjavajući da se kaže Maraja Keri, dobro dođu ovakvi poduhvati.

Na stotinak mesta u gradu, slike znamenitih ličnosti čija imena ćemo pronaći u Internet enciklopediji.

Umesto mnoštva informacija kojima nas zatrpavaju drugi bilbordi, na ovima je samo podatak koji upućuje na Vikipediju.

Sveta Matić iz "Mediapraksisa" kaže da reklama tako, na jedan moderan i savremen način, vraća kulturu među ljude i u gradove.

"Ličnosti su veoma pažljivo probrane. Svaka ličnost u sebi nosi neku određenu poruku", objašnjava Matićeva i dodaje da su efekti kampanje već uočljivi.

Autor projekta Marko Crnobrnja kaže da se, između ostalih, na bilbordima nalaze Ksenija Atanasijević, prva žena doktor filozofije u Srbiji, zatim Ričard Stalman, osnivač i tvorac prvog besplatnog softvera i mnogi drugi.

Kulturi nije svojstvena agresivnost, zato je projekat baš ovako zamišljen, kažu autori, pa i očekivano dejstvo dolazi sporije.

Uskoro ćemo na velikim tablama videti likove drugih velikana, jer ovo je tek početak.

Zakon protiv mobinga, iako donet u maju, stupio je na snagu tek pošto je, u petak, donet Pravilnik koji primerima objašnjava šta je, zapravo, mobing. Radnicima se savetuje da detaljno pročitaju Pravilnik, jer mnogi verovatno nisu znali da je i ogovaranje na poslu mobing.

Poslodavac će moći da otpusti zaposlenog koji zlostavlja kolege, a u slučaju da poslodavac zlostavlja radnika i ne prestane ni posle upozorenja, biće kažnjen novčano, od 200.000 do 800.000 dinara.

Snežanu Tatarević psihički i fizički napadao je šef na poslu i na kraju je dobila otkaz. Zakon protiv mobinga je, kaže, dobar, ali ga je trebalo doneti ranije. Njena prijava za radni spor nije rešena ni posle tri godine.

"Ja kao žrtva sam zlostavljana, isterana, a mober je zaštićen. Znači, žrtva je nezaštićena. Meni uopšte nije jasno zašto država poziva da se prijavljuje nasilje korupcija i ostalo, kada ti ljudi budu obeleženi i budu opet ponovo zlostavljani", rekla je Snežana Tatarević.

U pravilniku o mobingu, koji će biti objavljen u sledećem Službenom listu, kako nezvanično saznajemo, opisano je oko 40 primera zlostavljanja.

Pored pretnji, uvreda i seksualnih napada, mobing je, između ostalog, kada vam poslodavac ne daje nikakav posao ili dobijate više posla nego što možete da završite, kada vas ignorišu ili izdvajaju iz radne okoline, oduzimaju vam sredstva za rad, često vas bezrazložno nadziru, ismevaju, imitiraju, a i ogovaranje je mobing.

Detaljan pravilik za jasniji zakon

U izradi pravilnika učestvovali su sindikati, poslodavci, Inspekcija rada i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

"Pravilnik vrlo detaljno, mnogo detaljnije nego zakon obrađuje kompletan postupak od prepoznavanja eventualnog zlostavljanja na radu, do svih radnji koje će se na kraju okončati kažnjavanjem počinioca, odnosno zaštitom radnika koji prepozna da je zlostavljan na radu", rekla je Snežana Lakićević-Stojačić iz Ministarstva rada i socijalne politike.

Najčešće žrtve su oni koji prijavljuju nepravilnosti u radu, žene i povučeni radnici. Ako vas zlostavljaju na poslu, nužno je da neformalno zatražite od onoga ko vas zlostavlja da prestane sa tim.

Aleksandar Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da, ukoliko se u tome ne uspe, zaposleni se obraća poslodavcu sa zahtevom da pokrene postupak posredovanja u kome može učestvovati i predstavnik sindikata i da se mirnim putem reši navedeni spor.

"Ukoliko se u tome ne uspe, zaposleni ima pravo da pokrene sudski postupak za koji zakon predviđa da je hitan", rekao je Marković.

Primedba sindikata na pravilnik bila je to što se mobingom ne smatra zloupootreba ovlašćenja poslodavca, na primer kada vas raspoređuju na niže radno mesto ili u drugi grad.

Oni koji su do sada prijavili da su zlostavljani, najčešće su dobijali otkaz i vode višegodišnje sudske sporove kojima se ne nazire kraj.

Sindikalci kažu da su u mnogim firmama zapošljavani profesionalni moberi čiji je zadatak bio da zlostavljaju i zastrašuju ljude, sve dok sami napuste firmu, bez otpremnine.

Koliko je krupan korak donošenje Zakona protiv mobinga govori i podatak da je Srbija tek deveta zemlja u Evropi koja će dobiti takav zakon.

Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu Milan Marković otvorio je sportski teren i đačku kuhinju u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u selu Levosoje u opštini Bujanovac.

"Za Levosoje idu bolji dani. Mi već naredne godine planiramo nove investicije u ovo selo. Cilj nam je da što više ljudi ostane da živi i radi ovde, da škola ima što više đaka i nadam se da ćemo svi zajedno u tome uspeti", rekao je Marković.

Sredstva za izgradnju sportskog terana poklonio je "Telekom", a JP PTT saobraćaja Srbije opremilo je đačku kuhinju.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je rekao da je otvaranje terena "dokaz da Koordinaciono telo, zajedno s lokalnom samoupravom i drugim republičkim institucijama, brine o stanju školstava u opštini".

"Verujem da ćemo u budućnosti realizovati ovakve i slične projekte i uspeti da poboljšamo stanje infrastrukture u našoj opštini", rekao je Šaip.

Direktor Osnovne škole "Vuk Karadžić" Dragan Tomić je ukazao da su sportski teren i đačka kuhinja "kapitalni projekat" za školu i podsetio da za izgradnju sportskog terena bilo potrebno 1,3 miliona dinara.

U ovoj malo lokalnoj zajednici na jugu Srbije, kako je istaknuto, građani očekuju da država nastavi da ulaže, koliko je moguće, a naročito da se stvore ekonomske pretpostavke za opstanak tog srpskog sela, koje još nema kanalizacionu mrežu.

Predstavnici Ministarstva pravde i Grada Beograda posetili su vrtić "Maza" na Vračaru, koji je dobijen na upotrebu od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, preuređen je za 50 mališana jaslenog uzrasta.

"Zgrada je bila vlasništvo bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd Branislava Uskokovića, kojem je oduzeto još 14 objekata stečenih kriminalom", rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Homen je istakao da u ovom trenutku postoji više desetina oduzetih objekata, i da se najveći deo privodi nameni, kao i da se mesečno prihoduje oko 20.000 evra od davanja u zakup takvih objekata, a novac ide narodnim kuhinjama i Crvenom krstu.

"Naš konačan cilj je smanjivanje stope kriminala", rekao je Homen, izražavajući uverenje da oduzeti objekti, privremeno ili trajno, na najbolji način služe građanima.

Podsetivši da je upravo danas godina i po od primene Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom, Homen je naglasio da suština tog propisa nije samo u oduzimanju imovine kriminalcima, nego i njeno vraćanje građanima i to za potrebe za koje duži niz godina nije bilo novca.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsetio je da je grad od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom dobio dva objekta, oba za vrtiće.

Prvi, vrtić "Maza" preuređen je za boravak dece do tri godine i počeo je da radi 1. septembra, a drugi je u Zemunu i taj kombinovani objekat danas je počeo da radi, rekao je Đilas.

"Ne mogu da kažem da je dobro što u Srbiji ima puno kriminala, ali je dobro da se što više imovine stečene na nelegalan način vrati onima kojima je najpotrebnija", istakao je gradonačelnik Beograda.

Vrtić na Vračaru u Petrogradskij ulici, površine je 200 kvadratnih metara i za njegovo opremanje izdvojeno je tri miliona dinara.

U jaslicama, u kojima najmlađi "stanar" ima samo osam meseci, radi osam medicinskih sestara a još troje ljudi je zaposleno kao tehničko osoblje.

Vrtić su posetili i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Šapić, gradska sekretarka za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Bolničke postelje u 11 dijaliznih centara na jugu Srbije popunjene su do poslednjeg mesta. Kako bi svako od pacijenata imao 4 sata vremena za prečišćavanje krvi, u pojedinim mestima se radi u nekoliko smena.

U Zdravstvenom centru u Vranju, na primer u Centru za dijalizu ima 16 kreveta, a 100 pacijenata, među kojima su i žitelji kosovskog Pomoravlja.

Radi se danonoćno u veoma teškim uslovima, u tesnim salama koje prokišnjavaju. Statistika pokazuje da je od 1000 pacijenata sa juga koji idu na dijalizu, petini neophodna transplantacija.

Zbog starsoti nacije, broj obolelih od hroničnih bubrežnih bolesti se svake godine uvećava.

Tridesetpetogodišnji Igor Miljković iz Vranja je prošle godine zbog hroničnog oboljenja bubrega morao na dijalizu.

Imao je sreće da posle 5 meseci ode na tranplataciju, jer mu je novi organ ponudio najbliži srodnik- otac.

Do sada je na jugu Srbije više od 1000 ljudi zaveštalo organe. Mnogo je onih koji imaju nedoumice oko moždane smrti, pa se u slučaju gubitka najužeg člana porodice retko odlučuju da doniraju njegove organe.

Zato članovi tranpslantacionih timova širom Srbije apeluju na gradajne da donorkse kartice dobiju za života.

Uprava za biomedicinu i Klinika za nefrologiju Niškog kliničkog centra organizovale su edukaciju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova na jugu Srbije o značaju zaveštanja organa. Od 195 policajaca, davalacaca krvi, trećina je dobila donor kartice.

Ukoliko bi porodice pacijenata koji dožive moždanu smrt češće dozvoljavale uzimanje organa preminulog, liste čekanja ljudi na dugogodišnjoj dijalizi, kojima je transplantacija jedina nada, bile bi mnogo kraće.