Ambrozija

Rasprostranjenost

Ambrozija je autohtona biljka u SAD, odakle je preneta u Evropu 1863. godine, uvozom žitarica i deteline. Smatra se da je širenje na Balkanu počelo početkom četrdesetih godina dvadesetog veka. Sve do sedamdesetih godina nije predstavljala značajan problem, dok nakon toga postaje dominantan korov u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Danas je raširena po čitavoj Srbiji, na različitim tipovima zemljišta i različitim staništima. Prisutna je kako na neobradivim, tako i na obradivim površinama, kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama. Nešto je rasprostranjenija u severnim delovima zemlje, mada se brojnost sve više povećava i u južnim delovima. Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Velike štete pravi u usevima kukuruza, suncokreta, soje, graška, uljane repice i u ređim strnim žitima. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja, tj. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje).

Cvast ambrozije

Ambrozija je jednogodišnja, kasnoprolećna biljka. U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Optimalna temperatura za klijanje je 20-22oC. Visine je od 20 cm do 2 m (uobičajeno 70 cm). Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Stabljika je uspravna, na preseku blago četvorougaona, u gornjem delu razgranata. Koren je vretenast i plitko usađen u zemlju. Listovi dugi 5-10 cm, perasto su deljeni, režnjeviti, sa gornje strane tamno zelene boje, a sa donje prekriveni dlakama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u mnogobrojne glavičaste cvasti. Muške glavice su poluloptaste sa većim brojem cvetova (10-15), sakupljene u guste terminalne grozdaste cvasti. Ženske glavice su sa pojedinačnim cvetovima zatvorenim u venac, postavljene ispod muških glavica u pazuhu gornjih listova. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Polenova zrna imaju oblik malih kuglica sa šiljcima na površini. Ambrozija cveta i plodonosi od juna do oktobra meseca. Plod je jajasta ahenija, dimenzija 2,5-3,5 mm x 1-1,7 mm. Jedna biljka produkuje 500-3000 ahenija, koje u zemljištu mogu da prežive i do 40 godina.

Alergenost

Svojim polenom, koji u sebi sadrži šest alergena belančevinaste strukture, ambrozija izaziva alergije kod 10% svetske populacije. Procene su da u Srbiji čak blizu 20% ljudi pati od tegoba izazvanih letnjim polenskim alergijama. Po nekim predviđanjima, do 2015. godine polovina čovečanstva će imati tegobe sa alergijama. Samo 20-30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha je dovoljno da senzibilna osoba reaguje nekom alergijskom manifestacijom: curenjem nosa, kijanjem, peckanjem očiju, kašljem ili otežanim disanjem. Alergijski rinitis, konjuktivitis i astma su bolesti za čija je pogoršanja ambrozija direktno odgovorna. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti više miliona polenovih zrna (čak do milijardu). Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je leto kišovito. Najveća koncentracija polena je u avgustu i septembru, u ranim jutarnjim satima i pre podne. Koncentracija se smanjuje posle kiše. Polen ovog alergena može povoljnim strujama vetra da dospe i na udaljenost od čak 100 km od jedinke.

Dostiže visinu i do dva metra

Pojedinačne biljke treba čupati sa korena, dok veće površine treba stalno kositi pre cvetanja, i to ispod 5 cm od površine zemlje, kako bi se sprečilo njeno obnavljanje preko bočnih izdanaka. Na poljoprivrednim površinama treba je suzbijati kombinacijom agrotehničkih mera i herbicida. Zapuštena zemljišta treba urediti i zasejati travom, kako bi se povećao broj konkurentskih biljaka.

Uredbom Vlade Republike Srbije o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija („Sl. Gl. RS“ br. 69. od 18.08.2006. godine) postavljeno je pravno uporište za kvalitetnije upravljanje ovim problemom.

Neophodno je da svi uzmemo učešće u uništavanju ambrozije. Javna preduzeća (Putevi, Železnice) su obavešteni da imaju obavezu da unište sve korove, pa i ambroziju u pojasu širine 5 m od puteva, odnosno pruga. Svi privatni vlasnici parcela su u obavezi da unište ambroziju na svom imanju. Stručna služba Zavoda za poljoprivredu „Ibar“ Kraljevo, u saradnji sa Opštinom Kraljevo, je nastavila aktivno praćenje prisustva ove opasne korovske vrste, kao i ukazivanje na mere za njeno suzbijanje u 2008. godini. Pozivaju se svi građani koji primete ambroziju ili posumnjaju da je u pitanju ambrozija, da se jave Zavodu za poljoprivredu „Ibar“ Kraljevo (tel: 036 / 315 053) ili Opštinskoj upravi Vrnjačke Banje (tel: 036 /611 302).

Slobodan Tomić, D.P. Zavod za poljoprivredu „Ibar“