U poslednjem tzv. Biltenu Društva „Vrnjčanin“ takozvani, „nezavisni odbornik Đurđević“, kako kaže, „sročio je i ušnirao“ sve tekstove u njemu a uz pomoć prijatelja Društva „Vrnjčanin“ (imena ne navodi) u kojima po svom starom običaju kači sve redom, pa i mene, pošto, kako veli, najviše mrzi da ga „razne ljudske spodobe prave budalom i kretenom“. Zato je, kaže on, „u životu zastupao da nikome ništa ne popušta kad je u pitanju istina i pravda“. Shodno tom svom „načelu“, i svojoj uobrazilji da je on jedini sudac o pravdi i istini, nije popustio ni meni iako ga nisam pravio ni budalom ni kretenom. Šta više, bio sam desna ruka i Društvu, i listu, „Vrnjčanin“ kad je zaista zastupao istinu i pravdu.

Elem, kaže takozvani, i samozvani „nezavisni odbornik Đurđević“:

„Vođeni isključivo graditeljskim nadri političkim neimarstvom (šta li ovo znači bog će sami znati, prim. B. R.) i pozicije i opozicije, potrli smo sve vrednosti ovog mesta koje su generacije utemeljivača stvarali. A oni se zamislite još i hvale svojim potpisima GUP-a. Da bi sve ispalo po onoj narodnoj „sin gudi a tata kudi“ ukazujemo na članak gospodina B. Ruđinčanina u martovskom broju „Vrnjačkih novina“ gde gospodin B. Ruđinčanin sasvim opravdano govori o banjskoj urbanističkoj kataklizmi. Doduše navodeći samo posledice, a namerno ili slučajno zaboravljajući uzrok. Da podsetim, GUP koji je dozvolio da se radi ono što tata kritikuje DONEO JE i potpisao niko drugi do njegov sin jedinac, predsednik SO Vrnjačka Banja Dane Stanojčić (DSS)“.

Pa dobro, kad je već tako kako kaže „nezavisni“, a zarad pravde i istine, da malo bliže razmotrimo ovu ciničnu i monstruoznu tvrdnju.

- „Nezavisni“ očigledno ima problema sa terminima koje upotrebljava kad kaže da je moj sin jedinac nešto doneo, pa i GUP, jer on niti je šta mogao doneti, niti je doneo GUP, pošto Odluku o tome donosi Skupština opštine. Dakle Skupština opštine u punom sazivu, i pozicije i opozicije, donela je Odluku o usvajanju GUP-a i to jednoglasno, što znači i glasom tzv. „nezavisnog“ odbornika Đurđevića, koji je bio na toj sednici a nije glasao ni protiv, niti je bio uzdržan. Moj sin jedinac, predsedavao je toj Skupštini, i šta je drugo mogao nego da potpiše Odluku o usvajanju GUP-a za koju je složno glasala i pozicija i opozicija pa i tzv. „nezavisni odbornik Đurđević“. Tom prilikom jedni su glasali verujući da GUP donosi dobro Banji, drugi zato što ih se nekakav GUP Banje ne tiče jer u njoj ne žive, a treći: e, treći su vešto još u toku postupka izrade GUP ugradili buduće lokacije za sebe, svoje rođake, prijatelje i poslodavce. Ne znam, kojoj je grupi spadao tzv. „nezavisni odbornik Đurđević“ ali znam da je glasao za GUP, zdušno i sa sve četiri!!! Ako gospodin Ruđinčanin, kako cinično kaže „nezavisni“, gudi samo o posledicama onda je „nezavisni“ saučesnik u uzroku. I jednako odgovoran kao i svi odbornici koji su glasali za GUP na toj sednici.

E sad bi tzv. „nezavisni“ malo da opere svoju biografiju odbornika koji je glasao za GUP na jedan neverovatan način tako što, zamislite, za „propust učinjen prilikom donošenja plana“ okrivljuje pravnike jer odborniku, kako veli, „materija postupka donošenja Plana nije ili ne mora biti poznata“. Kako li to odbornici, pa i „nezavisni“ odlučuju o materiji koja im „nije ili ne mora biti poznata“ to samo „nezavisni“ zna. I kakve veze sa GUP-om imaju pravnici koji ga niti prave, niti donose nego sastavljaju odluke koje odbornici izglasaju, to opet samo „nezavisni“ zna. No kako „nezavisni“ piše uvek po nalogu svojih poslodavaca to nije ni čudo što se njegov napad na mene pojavio upravo posle mog članka „Urbanistički karasejzovići“, objavljenom u martovskom broju „Vrnjačkih novina“ u kome pominjem imena i nekih njegovih novih poslodavaca i nalogodavaca.

Rekoh, ne znam, niti želim da znam, kojoj je grupi odbornika što je glasala za GUP pripadao „nezavisni“ ali sigurno znam da je moj sin jedinac pripadao onoj grupi koja je verovala da GUP donosi dobro Banji. A to što se primena GUP izvrnula na glavačke nije kriva Skupština opštine (i njen predsednik) jer je ona zakonodavni organ koji donosi odluke, nego izvršni organi Opštine koji ga sprovode tako kako ga naopako sprovode. „Nezavisni“ očigledno ne zna ništa, niti o nadležnostima Skupštine, niti o nadležnostima Opštine (kao odbornik trebalo bi to da zna pošto to piše u Statutu), pa zlonamerno optužuje Skupštinu i njenog predsednika umesto Opštinu i njene izvršne organe. I naravno, ne prebacujući ama baš ništa sam sebi što je glasao za taj GUP.

I pošto je i mene, velikog privrženika ideji „Vrnjčanin“, „nezavisni“ Đurđević okrpio u poslednjem broju tzv. Biltena Društva i svrstao u raznorazne spodobe kojima ne dozvoljava da ga prave budalom i kretenom, želim da mu poručim samo toliko da ga nikada nisam pravio ni budalom ni kretenom; šta više učinio sam mu više dobra nego njegov rođeni otac: Zaposlio ga, unapredio u glavnog i odgovornog urednika Radija, podržao njegov izbor za direktora Vrnjačke radio i televizije, davao mu kredite da zida kuću koju je kasnije preprodao, spašavao ga za vreme „Sablje“ od nekih koji su hteli da ga zbog pisanja u listu „Vrnjčanin“ uhapse, itd, itd. Drugim rečima gajio sam pašče da bi me danas ujedalo.

E, jadne li zemlje Srbije kada je kamenje svezano a paščad puštena, kako reče moj prijatelj Matija Bećković.

Boško Ruđinčanin