Razgovor sa Ivanom Karlom, urednikom filmskog programa na RTS-u

Kakav je vaš komentar stanja u kome se nalazi naša filmska produkcija?

-Za Srbiju danas i njenu kinematografiju najbitnije je da se filmovi kontinuirano snimaju i da ih bude što više. Da bismo imali kvalitet neophodan je kvantitet, jer što više filmova to više mogućnosti da se iskažu dobri reditelji, dobri scenaristi, da rade glumci i filmski radnici. Da bude u funkciji cela kinematografija. Prethodne godine, to je činjenica, donele su veći broj filmova i mislim da je produkcija filmova imperativ kao i što više mladih režisera da režiraju svoje prve i druge filmove, i sa te strene pomoć države je itekako dobrodošla. Naravno, nije samo to put ka jačanju naše kinematografije i neophodno je da se svi segmenti kinematografije ojačaju i budu vitalniji nego što su danas. Mi smo danas u situaciji da je dosta bioskopa zatvoreno naročito po unutrašnjosti Srbije, ali polako se otvaraju multipleksi, osim Beograda ima naznaka da će ih biti i u drugim gradovima, i treba svi zajedno da pristupimo jačanju svih segmenata kinematografije da bi praktično naša zemlja i naš film zauzeo one pozicije koje mu po svemu pripadaju, kaže Karl.

Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji opstaje i pored mnogih nedaća. Ima li po vama čvrsto ishodište za budućnost?

-Ja sam uvek više voleo i cenio festivale koji imaju neku jasnu koncepciju, a Festival filmskog scenarija je upravo to, znači festival koji ima jasnu nit, jasno profilisan program, koncepciju koju ne menja već 32 godine. To je jedan od nekoliko festivala filmskog scenarija u Evropi i sa te strane vrlo je važan jer vrednuje nešto što je osnov svakog filma. Ako vi imate odlične uslove za rad, dobar budžet, odlične glumce, najbolje tehničare na filmu – to je divno, ali ako vam je scenario loš tom filmu nema pomoći. Možda je u poslednje vreme boljka naših filmova scenario, i osim te funkcije Festivala da vrednuje ono što je godišnja produkcija i vrednuje scenarije, mislim da su ove specijalne radionice koje su prisutne u Banji, škole dramaturgije, mogućnost da mladi ljudi nešto napišu, vrlo važan segment Festivala nešto što ga čini još bitnijim za našu sredinu, tako da s te strane Festival u Vrnjačkoj Banji kao i Festival glumačkih ostvarenja u Nišu su dva festivala u našoj zemlji koji vrednuju dva bitna elementa svakog filma. Postojao je nekad i Festival režije dok je bila zajednička država SCG, u Herceg Novom, koji je u međuvremenu postao međunarodni, ali kada govorimo o teritoriji Srbije mislim da su festivali u Banji i Nišu za domaću kinematografiju, za domaći film, najbitniji i najrelevantniji, komentariše naš sagovornik.

Vaše mišljenje o kvalitetu domaćih filmova...

-Imajući u vidu uslove u kojima se kod nas snimaju filmovi, stanje prikazivačke mreže, manjak bioskopa, izlišno je kritikovati domaći film. Ko snimi domaći film uradio je nešto značajno i zato se ne bih bavio kritičkim osvrtom na kvalitet domaćeg filma. Kao što sam već rekao sada je najbitnije da se domaći filmovi snimaju, da ih ima a kad ih bude mnogo više i kad bude bolja situacija biće mogućnosti i za realnu analizu. Ali danas kad imate mali broj filmova koji pokušavaju da nađu put do bioskopa, a mnogi ga i ne nađu, mislim da nije primereno da se bilo šta kritikuje ili oštro piše i govori. Za mene su svi domaći filmovi bitni imperativ i moje uređivačke politike na RTS-u da bude što više filmova na srpskom jeziku. Bitno je da se što više snima a kad ima kvantiteta biće i kvaliteta, a postoje provereni reditelji koji su stubovi naše kinematografije, ljudi koji prave filmove i osvajaju nagrade i priznanja na mnogim festivalima u svetu: Kusturica, Paskaljević i Marković, Dragojević i Golubović, nema svrhe nabrajati, jer su to imena koje svako ko poznaje film zna, a poslednjih godina smo svedoci nekih novih imena, prvih i drugih filmova mlađih generacija reditelja. Tu je Stefan Arsenijević, Uroš Stojanović a nadam se da će biti još nekoliko imena u narednom periodu. Tako da se ne brinem za budućnost našeg filma, bitno je samo da bude uslova da ti ljudi i provereni reditelji i mladi ljudi mogu što više da snimaju. A što se tiče televizije domaći film je sastavni deo programa RTS-a, i uvek ćemo se truditi da našu kinematografiju što više popularizujemo i omogućimo da ona ima mesto koje i treba da ima na našem programu, odgovorio je Ivan Karl.

Ljubomir Vojić