Sa promocije knjige

-A knjiga je svaka kao i žena, il se daje il se ne daje. Mada, kako je rekao Vuk St. Karadžić „ne da se, ali će se dati“. Ova knjiga se čitaocima otvara kao jedna banjska frajla koja traži dobre, prave ruke, duhovito se i simbolično izrazio Milišić, dodajući da knjiga ima nekoliko slojeva i oni se odmah prepoznaju. Sve se u ovoj knjizi odmah pokazuje, jer je pisac bio veoma vešt. Govoreći o filmu i filmskim delatnicima, Nikodijević pominje mnogo usputnih likova i pritom svedoči o vremenu i mestu u kome se određena radnja događa. I posle sto godina, čitajući o „Zoni Zamfirovoj“ znaće se kako je nastao taj film, kakve su društvene, političke i ekonomske prilike bile, rekao je Milišić, a zatim pročitao i svoj zapis „Lift Milana Nikodijevića“.

Recezent knjige Dinko Tucaković impresivno je istakao da Nikodijevićeva knjiga zrači dostojanstvom, da poseduje neku lepotu i neku aristokratsku otmenost. To je knjiga specifičnog pisanja. „Od fajronta do svitanja“ je žanrovski mešanac filmske esejistike, kritike i postmoderne proze, u kojoj je za krajnjeg korisnika, čitaoca, potpuno nevažno da li je ljubitelj sedme umetnosti ili ne. Ipak, za pisanu filmsku reč u Srbiji ovo je mali praznik, jer se na jednom mestu dobija hirurški precizan presek filmskih zbivanja u poslednje dve ili tri godine, a sa druge strane, toliko neophodna demonstracija autorskog stava koji zna za svoja da ili ne, koje strasnim argumentima zastupa. U maniru rasnog sportskog novinarstva, kod Nikodijevića se uvek zna ko je pobedio ili izgubio, bez obzira na navijače i disciplinske komisije. Mnogo je diskretniji i prikriveniji kao kritičar kojem onaj večiti novinar u njemu, nikako da dopusti da potpuno izađe na svetlost dana. Za mene je upravo drugi deo knjige koji čini „kritičnu masu“, ono što daje specifičnu težinu i najavljuje možda i neke nove knjige, ako pretekne vremena u noćima između fajronta i svitanja, nadahnuto je zapisao i u recenziji Dinko Tucaković.

Govoreći o knjizi, Borislav Anđelić je istakao da je Nikodijević za nju našao izuzetnu formu, da kroz određenu veštu naraciju, istovremeno sa puno ljubavi, napravi jedan bedeker koji počinje od početka prošlog veka do naših današnjih dana. Knjiga je istovremeno i sociološka studija nekih dešavanja oko filma i na planu filma u našoj sredini, od primera Češke škole, crnog talasa do konačno otkrivanja remek dela iz naše baštine, plasirajući na vešt način i rezultate koje je Jugoslovenska kinoteka postigla i rezultate koji su zahvaljujući zaslugama Kinoteke postignuti na festivalima sa kojima i FFS u Banji ima dobru saradnju. Knjiga se sastoji iz dva dela: ima donji rakurs i on je praktično niz eseja na različite teme. U tom delu Nikodijević daje lucidne opservacije na dešavanja u našoj kinematografiji od raznih prezentacija našeg filma u svetu, do analize stanja i kretanja u filmskoj kinematografiji. Ono što ja izuzetno cenim kod Milana Nikodijevića jeste to što on kroz tekstove pokazuje, pre svega, poznavanje materije i vešto baratanje činjenicama, što pokazuje mnogo ljubavi prema našoj kinematografiji uopšte, a naročito prema dvojici autora, preminulom Živojinu Pavloviću i bardu naše kinematografije Emiru Kusturici. Na poseban način apostrofirao je i talas praške filmske škole koja je duboko označila savremenu jugoslovensku kinematografiju sa poznatim autorima. Njegove analize su nepristrasne, bez mržnje su i kad govori o propustima, on to čini sa dosta ljubavi. Drugi deo knjige su kritički osvrti na domaće filmove, a knjiga je tako dizajnirana da vas prosto privlači da je čitate. Tekstovi su takve vrste da se mogu čitati i parcijalno, ali ako se čitaju u nizu vidi se da je to jedna retrospektiva i novije srpske i jugoslovenske kinematografije, a s druge strane i jedan pogled na društvena i politička kretanja, rekao je Borislav Anđelić.

Jedan od temeljnih zaključaka sa ove predivne književne večeri bio bi da je kod svih govornika o knjizi Milana Nikodijevića „Od fajronta do svitanja“ istaknuto jedinstveno i nepodeljeno mišljenje da delo odlikuje prefinjenost i stilska lakoća, da je zabavno i da svako u njemu može naći ono što ga interesuje.

Ljubomir Vojić