|
 Književno veče
Vule Žurić je posebnu pažnju privlačio po iznenađujućim naslovima svojih knjiga: Umri muški, Dvije godine hladnoće, U krevetu s a Madonom, Tigrero i drugima. Ovog afirmativnog predstavnika srpske književne naracije publici je predstavio Boško Ruđinčanin, direktor Kulturnog centra, a zatim je o stvaralaštvu Vuleta Žurića govorio Miloš Petrović, književni kritičar iz Kruševca, koji se posebno osvrnuo na Žurićev roman Tigrero koji je, kako je rekao, na neki asocijativni način aktuelan. Po Milošu Petroviću, Tigrero je više pričalačko nego pripovedno delo, Žurić je pričalački zavodljiv, humorističan i satiričan, prijatan za čitanje i sagovorništvo, ali nije lagan, jer ima značenjsku ozbiljnost.
U savremenoj srpskoj prozi retko se koji pisac kao Vule Žurić tako
vešto i duhovito poigrava mitologijom običnog, svakodnevnog života.
Prvi i jedan završni deo romana Tigrero nosi naslov Tandrčak. Sazdan je
od 84 plus 84 fragmenta i konverzacionom lakoćom, ležernom iskošenošću,
Vule Žurić fragmentarnošću proširuje komunikacijski prostor i izvlači
čitaoca iz pasivnog dremeža. Vule Žurić je u fragmentaciji možda otišao
najdalje. U romanu Tigrero ima fragmenata koji su kraći od kratkih, čak
sa jednom rečju, ali čija je eliptična radijacija jaka, značenje se
širi, rekao je Miloš Petrović. Objedinjenjem fragmentarnosti fabularna
linija u romanu ima svoj smer: uhvatiti begunca, a to je teško jer
begunac ume maštovito da se prerušava. Je li to Tigar ili tigar, ili
Tigrero, super tigar koji se ne da uhvatiti, je li to Mladić ili
mladić, je li to konobar ili Talvez, ili neki lovac koji bi mogao da
bude ulovljen? Potraga za tigrom je karakteristična za post-gungulu, u
kojoj se nalaze likovi ovog romana, ali to nisu likovi klasičnih
romana, oni su siluetni. Ni Tigrero nije definisan, te lovci ustvari i
ne znaju koga jure, ali znaju da treba i moraju da nekoga i nešto jure.
Čovek Tigrera je smušen, izgubljen, njega postratna haotična situacija
obezglavljuje i potapa. Proza Vuleta Žurića je daleko od svakog
dremeža. On je vrcav, duhovit, satiričan, zavodljiv, prijatan za
čitanje i sagovorništvo. Žurićeva proza poziva čitaoca na poravnanje
informacija o angažovanosti, političkoj paranoji, o tv-dnevnicima i
tv-serijama, o manihejskoj podeli naš-tuđ, o slobodnom džez-izrazu i o
mnogim drugim temama, rekao je Miloš Petrović.
Zatim je Vule Žurić govorio o svom književnom putu i stvaralaštvu, a
književno veče je nastavljeno pitanjima iz publike i odgovorima pisca.
Dodajmo na kraju da je Vule Žurić rođen u Sarajevu 1969. godine i da
pored romana i priča piše drame i scenarije, da je prevođen na mnoge
jezike. Živi u Pančevu.
Ljubomir Vojić
|
