Snežana Lukić-Pavlović i Dinko Tucaković

O knjizi je govorila Živojinova supruga Snežana Lukić-Pavlović, direktan svedok uspona i pada te knjige, Milan Nikodijević, autor knjige Od fajronta do svitanja, sa divnim zapisom o Živojinu Pavloviću, Dinko Tucaković, filmski kritičar i Boško Ruđinčanin, direktor Kulturnog centra.

- Živojin Pavlović je dosta prisutan na ovom našem Festivalu, mi smo prikazivali njegove problematične filmove. Njegov film Doviđenja u sledećem ratu je igrao u Vrnjačkoj Banji i posle toga gotovo nigde više, osim na pulskom Festivalu. Naša selektivna komisija je bila vrlo skeptična oko dolaska ovog filma u Vrnjačku Banju, tako da sam odlučio da će iza tog izbora stojati Direkcija Festivala, i taj film je igrao u Banji na naše opšte zadovoljstvo. Od tada je Direkcija birala filmove jer smo morali da pokažemo hrabrost. Na tom simpozijumu skidanja zabrana sa bunkerisanih filmova bio je i Pavlovićev film i posle toga imali smo jedan simpozijum o njegovom stvaralaštvu sa razlogom. Živojin Pavlović nastavlja da živi u okviru Festivala filmskog scenarija preko svog sina koji je selektor filmova studentskih Mladi lavovi, rekao je pored ostalog Ruđinčanin.

Snežana Lukić-Pavlović je izrazila zahvalnost Festivalu za ljubav posvećenu delu njenog supruga, posebno za Simpozijum 2000. godine i izložbu koja nigde drugde nije više priređena. Ideja da se jedno veče posveti knjizi Ispljuvak pun krvi prijatno je ganuo Snežanu.

- Ova knjiga je kao i njegovi filmovi imala dosta neprilika. Nastala je u danima studentske pobune 68. godine, apsolutno bez predumišljaja, u trenutku kada su protesti počeli, jer mi smo tada stanovali veoma blizu Filozofskog fakulteta. Pavlović je odmah otišao na podvožnjak gde se uverio u sve ono što se dešavalo, odmah je počeo da beleži dešavanja. Naravno, njegovo svedočenje je sasvim lično i ono je jedan kamenčić u sveobuhvatnom mozaiku dešavanja. Sa grupom pisaca angažovao se oko davanja podrške studentskoj pobuni, dolazio do dokumenata i po tome je ova knjiga dragocena što je u njoj objavljeno mnogo dokumenata, tekstova iz Studenta, iz Vidika, studentskih proglasa, svega onoga što je bilo srž dešavanja. To je jedna knjiga sasvim lična, knjiga o pobuni, nasilju, o hrabrosti, ali i o strahu. Neki ljudi su mi govorili da je Pavlović bio nemilosrdan prema nekim ljudima jer je napisao kako su se neki ljudi ponašali u vreme pobune. Jeste, ali on je bio i prema sebi vrlo kritičan. O tome svedoči autozapis o telefonskom pozivu kapetana Jotića koji poziva Pavlovića na informativni razgovor, da bi se na kraju ispostavilo da je taj muški glas glas njegovog prijatelja i saradnika Dragoljuba Ivkova, scenografa koji se našalio imitirajući kapetana Jotića, glavnog lika iz filma Zaseda čije je snimanje ubrzo usledilo. Krajem leta Pavlović je napisao komentar povodom ulaska sovjetskih trupa u Čehoslovačku i na kraju, decembra 68. godine rezimirao sve i to je poslednji zapis. Knjiga se pojavila 1984. godine da bi odmah bila zabranjena odlukom suda. Trebalo je da bude potpuno uništena, međutim, radnici iz Bigz-ove štamparije su ukrali nekoliko primeraka i knjiga je počela da kruži po Beogradu, tako da je knjiga imala jedan tajni život svih tih godina. Ilustrativni detalj o pomenutom događaju od 4. juna iz Pavlovićeve knjige pročitao je Milan Nikodijević. Dinko Tucaković je govorio o svojim impresijama nakon čitanja Živojinove knjige, ocenivši da Ispljuvak pun krvi nije knjiga već film, po načinu kako je pisana. On se prisetio studentskih dana na FDU i podelio sa publikom deo uspomena vezanih za komunikaciju sa Živojinom Pavlovićem.

Marina Stanković-Janković